Kineske kompanije u Srbiji

Osramoćene u međunarodnim projektima

Kineske kompanije u Srbiji od 2014. godine investiraju u proizvodnju, infrastrukturu i domaće firme. Do danas se malo zna o profilu i istoriji poslovanja ovih kompanija u matičnoj i u drugim zemljama u kojima rukovode sličnim projektima. BRI-Evropa je stavila pod lupu njihove aktivnosti na globalnom nivou i pronašla dokaze o teškom narušavanju životne sredine, sankcijama koje su im uvele međunarodne banke i ponovljenim povredama nacionalnih propisa. Neke od njih su optužene i za otimanje zemlje.

Kineske kompanije u Srbiji

Osramoćene u međunarodnim projektima

Kineske kompanije u Srbiji od 2014. godine investiraju u proizvodnju, infrastrukturu i domaće firme. Do danas se malo zna o profilu i istoriji poslovanja ovih kompanija u matičnoj i u drugim zemljama u kojima rukovode sličnim projektima. BRI-Evropa je stavila pod lupu njihove aktivnosti na globalnom nivou i pronašla dokaze o teškom narušavanju životne sredine, sankcijama koje su im uvele međunarodne banke i ponovljenim povredama nacionalnih propisa. Neke od njih su optužene i za otimanje zemlje.

Kineske kompanije u Srbiji

Osramoćene u međunarodnim projektima

Kineske kompanije u Srbiji od 2014. godine investiraju u proizvodnju, infrastrukturu i domaće firme. Do danas se malo zna o profilu i istoriji poslovanja ovih kompanija u matičnoj i u drugim zemljama u kojima rukovode sličnim projektima. BRI-Evropa je stavila pod lupu njihove aktivnosti na globalnom nivou i pronašla dokaze o teškom narušavanju životne sredine, sankcijama koje su im uvele međunarodne banke i ponovljenim povredama nacionalnih propisa. Neke od njih su optužene i za otimanje zemlje.

Multinacionalna kompanija „Zijin“ upravlja rudarsko-topioničarskim basenom u Boru, jedinim proizvođačem bakra u Srbiji. Ova kompanija je kažnjena zabranom učestvovanja u svim projektima koje finansira Svetska banka. Reputacija „Zijina“ je, takođe, ugrožena jer je ogromna količina jalovine probila branu i iscurila u reku u Papua Novoj Gvineji, čime je prekršena UN-ova Konvencija o biološkoj raznovrsnosti.

Kineska kompanija za proizvodnju pneumatika „Linglong“ gradi veliku tvornicu u Zrenjaninu, udaljenom oko 85 km od Beograda. Kompanija ima istoriju teških prekršaja standarda o zaštiti životne sredine kao i optužbe za otimanje zemlje. Pored toga, američki sud joj je dosudio kaznu radi krađe tehničke dokumentacije od konkurentske kompanije.
Termoelektrana „Kostolac B“ jedan je od najvećih zagađivača sumpor-dioksidom u Evropi. Da bi smanjila ovo zagađenje, u 2011. godini Srbija je pozajmila 224 miliona evra kako bi ugradila novo postrojenje za odsumporavanje dima. Glavni izvođač radova je kompanija „China Machinery Engineering Company“ (CMEC) koja se nalazi na crnoj listi Svetske banke zbog prevarne poslovne prakse.

Uz pomoć kineskih kredita Srbija rekonstruiše prugu između Beograda i Budimpešte. Projekat je naišao na kritike zbog probijenih rokova i manjka transparentnosti. Dva glavna izvođača se nalaze na crnoj listi Svetske banke.

Zagađenje iz smederevske železare je dovelo do višestrukog prekoračenja dozvoljenih vrednosti i protesta ugroženih građana. Ranije su vlasti u Kini kritikovale vlasnika železare „Hesteel“ radi tamošnjeg teškog zagađenja.

Multinacionalna kompanija „Zijin“ upravlja rudarsko-topioničarskim basenom u Boru, jedinim proizvođačem bakra u Srbiji. Ova kompanija je kažnjena zabranom učestvovanja u svim projektima koje finansira Svetska banka. Reputacija „Zijina“ je, takođe, ugrožena jer je ogromna količina jalovine probila branu i iscurila u reku u Papua Novoj Gvineji, čime je prekršena UN-ova Konvencija o biološkoj raznovrsnosti.

Kineska kompanija za proizvodnju pneumatika „Linglong“ gradi veliku tvornicu u Zrenjaninu, udaljenom oko 85 km od Beograda. Kompanija ima istoriju teških prekršaja standarda o zaštiti životne sredine kao i optužbe za otimanje zemlje. Pored toga, američki sud joj je dosudio kaznu radi krađe tehničke dokumentacije od konkurentske kompanije.

Termoelektrana „Kostolac B“ jedan je od najvećih zagađivača sumpor-dioksidom u Evropi. Da bi smanjila ovo zagađenje, u 2011. godini Srbija je pozajmila 224 miliona evra kako bi ugradila novo postrojenje za odsumporavanje dima. Glavni izvođač radova je kompanija „China Machinery Engineering Company“ (CMEC) koja se nalazi na crnoj listi Svetske banke zbog prevarne poslovne prakse.

Uz pomoć kineskih kredita Srbija rekonstruiše prugu između Beograda i Budimpešte. Projekat je naišao na kritike zbog probijenih rokova i manjka transparentnosti. Dva glavna izvođača se nalaze na crnoj listi Svetske banke.

Zagađenje iz smederevske železare je dovelo do višestrukog prekoračenja dozvoljenih vrednosti i protesta ugroženih građana. Ranije su vlasti u Kini kritikovale vlasnika železare „Hesteel“ radi tamošnjeg teškog zagađenja.

Mrtve ribe plutaju rekom u pokrajini Fujian u jugoistočnoj Kini 2010. godine, nakon što je topionica bakra u sastavu rudnika u vlasništvu Rudarske grupacije „Zijin“, ispustila kiselu tekućinu.
Foto: Wang Dongmin/AP/Ritzau canpix

Zijin

Toksična jalovina izazvala pomor četiri miliona riba u Kini

Osnovana 1993. godine, državna kompanija „Zijin“ je vodeća rudarska kompanija u iskopavanju i otkrivanju nalazišta zlata, bakra, cinka i drugih minerala. Sedište „Zijina“ je u Fujianu u Kini. Kompanija upravlja sa raznolikim protfoliom investicija u rudarskom sektoru, kako u Kini tako i u devet stranih zemalja. U avgustu 2018. „Zijin Mining“ je postao najveći deoničar u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“, kontroverznom proizvodnom kopleksu u gradu Boru u istočnoj Srbiji.

Ogorčenje u Kini

„Zijin Mining“ je u više navrata proglašen krivcem za teško zagađenje životne sredine u operacijama u matičnoj zemlji, a kompanija je poznata i po konstantnom zanemarivanju potreba lokalnih zajednica. „Zijin“ nedovoljno ulaže u obezbeđivanje brana jalovišta u kojima se odlaže otpad koji sadrži otrovne metale nastale tokom rudarske proizvodnje.

Reputacija „Zijin Mininga“ je 2010. godine bila ozbiljno poljuljana nakon što je izbio skandal zbog dva incidenta koji su za posledicu imali teško zagađenje životne sredine. Kompanija je morala da plati milionske kazne u domaćoj valuti. Prije ovih afera, Ministarstvo za zaštitu životne sredine Kine je utvrdilo da „Zijin“ ne ispunjava tražene standarde, zbog čega je rukovodstvo kompanije i opomenuto.

Nakon što je popustila brana jalovišta rudnika zlata i bakra kompanije „Zijin Mountain“ u gradu Shanghangu, bujica je odnela 9.100 kubnih metara toksičnog otpada u reku Ting izazvavši pomor četiri miliona riba. Rukovodstvo „Zijina“ je devet dana skrivalo informaciju o tome šta se desilo zbog čega su ga državni mediji optužili za zataškavanje skandala. Kineska policija je kasnije odredila pritvor trojici zaposlenika.

Kineska „Generalna uprava za štampu i publikacije“ potvrdila je da su predstavnici Rudarske grupacije „Zijin“ pokušali da podmite novinare kako se ne bi objavila vest da su ogromne količine toksičnog otpada iz kompanijinog rudnika bakra u pokrajini Fujian iscurile u reku.

Etičko veće „Norveškog državnog penzijskog globalnog fonda“ je preporučilo da se Rudarska grupacija „Zijin“ isključi iz portfolija Fonda zbog neprihvatljivog rizika, s obzirom da bi mogla ponovo biti odgovorna za teško zagađenje životne sredine. U svojoj argumentaciji, članovi Veća su pored drugih razloga naveli i incident koji se desio u reci Ting.

Etičko veće navodi: Kompaniju su kritikovale kako vlasti tako i interesne grupe. S obzirom da su akcije kompanije bile izlistane na berzi u 2008. godini, nadležni za zaštitu životne sredine su se podrobnije pozabavili aktivnostima kompanije. Politike i procedure za zaštitu životne sredine svih kompanija koje kotiraju na berzi moraju biti odobrene u skladu sa takozvanom „zelenom sigurnosnom regulativom“. U vezi s tim, nadležni za zaštitu životne sredine ukazali su na veliki broj propusta i nedostataka u operacijama 11 firmi kćerki Grupacije „Zijin“. U značajnom obimu ovo se odnosilo i na brane jalovišta koje nisu dizajnirane i održavane u skladu sa propisima, ali i zato što firme nisu ni nakon ranijih opomena učinile dovoljno kako bi rešile te probleme.

порекло

Rudnik Rio Blanco, Peru

„Zijin“ je u Peruu kažnjen zbog kršenja lokalnih zakona o zaštiti životne sredine kao i sukoba sa članovima lokalnih zajednica koji su rezultirali povređenima na obe strane. Štaviše, rukovodstvo rudnika „Rio Blanco“, koji je Zijin preuzeo 2007. godine, nije od lokalne zajednice nikada dobilo saglasnost da otpočne sa eksploatacijom rudnika, što su morali pribaviti prema peruanskom zakonu. Bivši vlasnik rudnika, kompanija „Montericco Metals“ iz Velike Britanije, nalazi se na sudu u toj zemlji zbog optužbi da je 2005. godine mučila i ubijala članove lokalne zajednice.

Četiri nevladine organizacije su 2011. godine stavile na tapet Zijinov rudnik bakra „Rio Blanco“ u Peruu, navodeći da je „Zijin“ propustio da izvesti akcionare o ozbiljnim incidentima u vezi sa teškim zagađenjem životne sredine i sukobima sa lokalnom zajednicom. S obzirom da se Hongkongška berza obavezala da će u skladu sa najmodernijom regulativom naterati rudarske kompanije da preuzmu odgovornost za objavu ovakvih informacija, nevladine organizacije su je pozvale da preduzme korake kako bi „Zijin“ adekvatno izveštavao svoje akcionare o svim sličnim događajima u budućnosti.

U 2019. godini meštani su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo zbog novoplaniranih rudarski poduhvata, strahujući da bi ovi projekti mogli dovesti do zagađenja vode i zemljišta i na taj način ugroziti njihov način života.

порекло

Papua Nova Gvineja

Od maja 2015. godine „Zijin“ je vlasnik 47,5% rudnika zlata „Porgera“ u Papua Novoj Gvineji. „Porgera“, smešten u brdskoj provinciji Enga, nakon 30 godina rada jedan je od najstarijih rudnika zlata u Papui Novoj Gvineji sa kontinuiranom rudarskom proizvodnjom. Na primer, smatrano je da će samo u 2019. rudnik proizvesti oko 250.000 unci zlata. Rudnik zapošljava oko 5.000 radnika.

Rudnik zlata „Porgera“ je izazvao velike kontroverze, uključujući i zabrinutost za ljudska prava, narušavanje životne sredine i zahteve za odštetom. Premijer Papue Nove Gvineje, James Marape, izjavio je da Vlada namerava da ponovo preuzme rudnik, tvrdeći da meštani ne dobijaju ono što ih sleduje iz prihoda projekata koji iskorištavaju prirodne resurse.

Zbog negativnih posledica na Papua Novu Gvineju, Etičko veće Švedskog penzionog fonda je isključilo „Zijin“ iz svog portfolija 2020. godine, uz sledeće obrazloženje: Metod odlaganja otpada koji koristi rudnik ima za posledicu teško zagađenje životne sredine jer se ogromna količina otpada ispušta u obližnju reku čime se krši Konvencija Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti.

Nakon što su se obratili kompaniji sa pozivom na dijalog, predstavnici Veća su zaključili: Po svim parametrima „Zijin Mining“ je kompanija sa najgorim merama prevencije, a istorija kompanije je puna primera teških ekoloških incidenata. Veće smatra da su dalji napori na uspostavljanju dijaloga sa „Zijinom“ uzaludni jer su se predstavnici kompanije oglušili na brojne pokušaje članova Veća i drugih investitora da ih kontaktiraju. Ne čini se realističnim da će kompanija usvojiti politike kojima bi se odrekla korištenja kontroverznog metoda odlaganja otpada u budućim projektima.

Ova izjava Veća dovela je do toga da je nekoliko švedskih penzionih fondova u vlasništvu države odlučilo da isključi „Zijin“ iz svojih investicionih portfolija. Kompanija je takođe na crnoj listi nekoliko skandinavskih komercijalnih banaka, poput Nordea i Swedbank.

порекло

Kolumbija

Akademska analiza je ukazala na rizik od smanjenog pristupa vodi kao rezultat planiranih aktivnosti Zijinovog rudnika „Continental Gold“ u Antiokiji. Istraživački tim smatra da će proces proizvodnje generisati veliku količinu otpada što povećava rizik od popuštanja brane. U slučaju da se to desi, nastupila bi ekološka katastrofa u ovoj regiji.

порекло

U septembru 2020. godine, građani su sprečeni da prisustvuju javnoj raspravi o studiji vezanoj za izgradnju „Linglongove“ fabrike pnuematika u Srbiji.
Foto: RERI

Linglong

Optužbe o namernom zagađenju životne sredine

Kineski proizvođač guma „Shandong Linglong“ započeo je 2019. godine izgradnju kompleksa za proizvodnju pneumatika u Zrenjaninu. Radi se o jednoj od najvećih stranih investicija u Srbiji koja bi trebala biti realizovana u slobodnoj gradskoj zoni na površini od 130 hektara. Izgradnja fabrike će trajati preko šest godina. Dok „Linglong“ ima četiri proizvodna kompleksa u Kini, ova fabrika je prva takva investicija na evropskom tlu. Izvan Kine, kompanija Linglong još ima tvornice na Tajlandu i u Uzbekistanu. 

Prekršaji u Kini

Kineske državne institucije i lokalne vlasti su sačinile nekoliko izveštaja o prekršajima „Linglonga“ i teškom zagađenju koje su njegove firme izazvale na domaćem tlu. Kinesko ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine je 2018. godine optužilo kompaniju da krši mere kontrole zagađenja životne sredine. Prema Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, postupak nanošenja bakrene prevlake koji se koristi prilikom proizvodnje čeličnog remenja dovodi do isparavanja olovnih gasova, stvaranja pepela koje sadrži olovo, kao i troske. Tako prilikom proizvodnje 5.000 tona ovih materijala u Linglongovim postrojenjima dolazi do prekoračenja zakonski dozvoljenih granica štetnih emisija. „Pokrajinski institut za istraživanje i upravljanje zaštitom životne sredine u Shandongu“ utvrdio je da se deponije za odlaganje toksičnog otpada u industrijskim parkovima moraju graditi i održavati u skladu sa striktnim pridržavanjem uslova o „Odlaganju opasnog otpada u skladu sa standardima kontrole zaštite životne sredine“. Ova institucija je stoga zahtevala od „Linglonga“ da svoj otpad odlaže strogo se pridržavajući „Mera za upravljanje i transfer opasnog otpada“.

Pored ovih prekršaja „Linglong“ se susretao i sa ozbiljnim optužbama da namerno zagađuje životnu sredinu. Na primer, fabrička kanalizacija je samo bila tretirana u septičkoj jami, nakon čega bi se mešala sa vodom za hlađenje iz proizvodnih pogona i ispuštala u reku Luoshan. Nije utvrđeno da su bilo kakve druge mere za tretman otpadnih voda bile u funkciji.

Lokalne zajednice u Zhaoyuan regionu, u kome se nalazi  jedna od tvornica Linglongovih guma, žalile su se 2012. i 2017. godine na ekstremno zagađenje vazduha kao posledicu ispuštanja hemijskih isparenja.

Tokom rada na Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu „Pokrajinski institut za istraživanje zaštite životne sredine i dizajna u Shandongu“ utvrdio je primere brojnih prekršaja. Oni su opisani u izveštaju „Shandong Linglong Tyre Co., Ltd: Zahtev za navođenje tehničkog izveštaja o zaštiti životne sredine“.

Takođe, „Linglong“ je prijavljen da je prigrabio više od 1.619 ha zemljišta u okrugu Wucheng  u pokrajini Shandong sa namerom da ga preuredi za proizvodnju pneumatika. Nije navedena nikakva izjava ili obelodanjen pisani materijal koji bi ukazivao na sporazum ili odštetu za oduzeto zemljište, uprkos negodovanju meštana koji su koristili to zemljište (malih farmera) i drugih koji su na njemu živeli.

Američki sud je 2010. godine presudio da je „Linglong“ kriv za krađu zaštićene tehničke dokumentacije od jednog američkog proizvođača pneumatika. Sud je „Linglongu“ dosudio da treba isplatiti 26 miliona dolara kazne dotičnoj kompaniji. O ovom predmetu se dosta izveštavalo u medijima, delom i zbog toga što je „Linglong“ na sudu zastupao američki senator Ted Cruz.

порекло

U radovima na proširenju kapaciteta rudnika „Drmno“ učestvuju kineski „CMEC“ i „Thyssenkrup“. Iz marta 2019. godine
Foto: W. Wang (2019)

Kostolac B

Sankcionisani izvođač nije izvršio zadatak na vreme

Termoelektranom „Kostolac B“ upravlja Elektroprivreda Srbije (EPS). Ova termoelektrana na severoistoku zemlje emituje više sumpor-dioksida nego preostalih 12 termoelektrana zajedno. Kako bi smanjila ovo zagađenje, Srbija je 2011. godine uzela kredit od kineske EXIM banke za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dima. Vraćanje kredita vrednog više od 224 miliona evra garantovalo je Ministarstvo finansija.

China Machinery Engineering Cooperation“ (CMEC) je glavni izvođač radova na izgradnji postrojenja za odsumporavanje za Drugi blok Termoelektrane „Kostolac“. Radovi na postrojenju su trebali biti završeni u leto 2017. godine, ali ovaj sistem iz nepoznatih razloga još nije pušten u rad.

Takođe, kineska EXIM banka je 2014. godine potpisala sa Vladom Srbije ugovor za kredit od 608 miliona dolara za izgradnju trećeg bloka Termoelektrane „Kostolac B“. Glavni izvođač je CMEC i pripremni radovi su započeti 2020. godine, ali projekat još uvek nije završen i prate ga brojne kontroverze.
CMEC je takođe bio uključen u projekat proširenja kapaciteta rudnika „Drmno“ kojim bi se obezbedile sirovine za novu elektranu. Vlada Srbije nije zahtevala da se uradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu prije nego što je počelo proširenje kapaciteta ovog rudnika.

Svetska banka je 2018. godine obznanila da će staviti CMEC na crnu listu u periodu od četiri godine zbog „prevarne poslovne prakse“ ove kompanije tokom rada na projektu energetske efikasnosti u pokrajini Shandong u Kini. Prema navodima Svetske banke, CMEC je pokušao da isposluje avansnu uplatu, lažno prikazavši kroz dokumentaciju da su radovi već bili završeni. Prema smernicama za javne nabavke Svetske banke, ovakva praksa se smatra „prevarnom poslovnom praksom“.

Kompanije na crnoj listi Svetske banke su automatski isključene i iz projekata koje finansiraju Azijska razvojna banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Inter-američka razvojna banka i Afrička razvojna banka.

порекло

Rekonstrukcija železničke pruge između Budimpešte i Beograda. Ovaj projekat se uglavnom finansira kineskim novcem.
Foto: Darko Vojinovic / AP / Ritzau Scanpix

Pruga Budimpešta-Beograd

Glavni izvođači radova se nalaze na crnoj listi Svetske banke

Brza pruga Budimpešta−Beograd se smatra jednim od najvažnijih projekata u kineskoj inicijativi „Pojas i put“. Cilj projekta je da uspostavi direktnu trgovinsku vezu između Kine i Evropske unije tako što će omogućiti da grčka luka Pirej, koja je u kineskom vlasništvu i u koju pristaju brodovi sa kineskom robom, bude železnicom direktno povezana sa EU tržištem.

Memorandum o razumevanju za ovaj projekat potpisan je 2014, a radovi na rekonstrukciji 184 km dugoj pruzi i železničkoj infrastrukturi na srbijanskoj strani započeli su 2017. godine. Međutim, zbog nejasnih razloga rokovi za završetak radova su više puta pomerani, a novi rok za otvaranja brze pruge pomeren je za 2025. godinu. Kineska državna EXIM banka finansira projekat. Srbija je uzela kredit od 1,3 milijarde dolara na 20 godina, a Mađarska kredit od 1,8 milijardi dolara.
Dva glavna izvođača radova u Srbiji – „China Railway Group“ (CRG) i „China Communications Constructions Company“ (CCCC) – nalaze se od juna 2019. godine na crnoj listi kompanija sa kojima Svetska banka ne želi da posluje zbog sumnjivih radnji u procesu javnih nabavki za projekat autoputa „Unapređenja istočno-zapadnog koridora“ u Gruziji. Kompaniji je zabranjeno na 24 meseca da učestvuje u projektima koje finansiraju Svetska banka, ADB, AFDB grupa, EBRD i IDB grupa.
U junu 2011. godine Svetska banka je objavila da je stavila na crnu listu „China Communications Construction Company“ (CCCC) Limited i sve njene firme kćerke zbog prevarnog postupanja tokom prve faze „Projekta upravljanja i poboljšanja filipinskih državnih cesta“.
U skladu sa ovim sankcijama, CCCC nije mogao da učestvuje na tenderima za izgradnju cesta i mostova u projektima koji su do januara 2017. godine bili finansirani sredstvima grupacije Svetske banke.

CCCC i CRG su u novembru 2015. godine sa Vladom Srbije potpisali ugovor o modernizacije pruge Budimpešta−Beograd.

порекло

Prah železne rude iz “Qian’an Jiujiang Wire Steel Mill“ železare u kineskoj pokrajini Hebei. Ovo je jedna od velikog broja fabrika čije zagađenje prelazi zakonom dozvoljene granične vrednosti.
Foto: Lu Guang/EPA/Ritzau Scanpix

Železara Smederevo

Hesteel nije ispunio obavezu da uvede mere za smanjenje zagađenja u Kini

„Hebei Iron and Steel Group“ (Hesteel), kompanija koja rukovodi Železarom „Smederevo“, našla se na meti optužbi za izazivanje teškog zagađenja u kineskoj pokrajini Hebei. U maju 2019. godine kvalitet vazduha u 11 gradova u pokrajini Hebei je dostigao opasan nivo. Gradske vlasti su kritikovale rukovodioce „Hesteela“, zajedno sa još 47 direktora regionalne teške industrije, zato što nisu uveli mere za smanjenje zagađenja.

Pokrajina Hebei je na prvom mestu po zagađenju vazduha u Kini, a ogromna industrija čelika je glavna meta vladinih napora za poboljšanje kvaliteta vazduha. Prošlog leta su lokalne vlasti naredile fabrikama čelika da smanje proizvodnju čak za 50 odsto.

Zbog velikog zagađenja u pokrajini Hebei, tokom prošle godine železare su pokušale da najprljavije pogone izmeste u inostranstvo. Pored železare u Srbiji, „Hesteel“ je potpisao Memorandum o razumevanju sa Južnom Afrikom.

„Hesteel“ je najveći proizvođač čelika u Kini, sa godišnjom proizvodnjom od 190 miliona tona sirovog čelika – gotovo dvostruko više nego cela SAD. Kompanija je ranije bila poznata pod imenom HBIS grupa.

порекло

Glavna fotografija: Petar Kudjundzic/Reuters/Ritzau Scanpix